Административна интеграција Севера Косова, без потписаног друштвеног уговора са Севером ће доприносити економској и друштвеној нестабилности на Косову.

Границе на овом свету није цртао Бог и нису настале Великим праском, већ оне настају на основу друштвених уговора људи на одређеној територији.  У контексту Косова, тај друштвени уговор са Севером није потписан. Исто онако како српско друштво својевремено није успело да потпише са албанским становништвом на Косову.

Дакле, што се тиче косовског друштвеног уговора: с једне стране имамо косовску владу испред албанског дела косовског друштва а са друге стране територију 4 најсеверније општине и становништво у њему. Становништво из те 4 општине није задовољно правима и обавезама које тај уговор нуди. А уговор нуди: интеграција по (некомплетном) Ахтисаријевом плану у друштво и институционални систем према којем постоји страх и неповерење, а који притом, економски није нимало примамљив. Становништво на Северу би радије потписало друштвени уговор са Србијом (а можда се не би бунило да потпише друштвени уговор са неком економски развијеном и правном земљом, у случају  да се граничи са њом?).

По мом виђењу, постоји три главна разлога за тај непристанак Севера на интеграцију.

Прво, то су емотивни разлози. Људи на Северу Косова желе да живе у матичној држави, где су етничка већина. Осећај припадања већини пружа одређени комодитет и сигурност.

Затим следе економски разлози.  Ту се не ради само о платама у јавном сектору и нивоу социјалне и здравствене заштите које пружа српски систем. Косово не пружа исте услове за економски просперитет као Србија када упоредите ниво владавине права и макроекономске показатеље Србије и Косова. Ти подаци су доступни на сајту Светске банке и у јавним документима обе владе.

И на крају и посебно важно, недостатак поверења и страх према косовским институцијама и косовском друштву.

Лепо звучи та флоскула припадника косовског цивилног друштва и политичких елита коју неисцрпно понављају интернационалцима: „Косово има највише стандарде за мањине у Европи.“. Лепо изгледају на папиру, на google translate српском.

Ево неких дискриминаторних мера које су везане за слободу кретања.

Да ли сте знали да је моја возачка дозвола, коју имам 10 година, валидна свуда на свету осим на Косову, где живим? Издата је од „паралелне институције“, иако је 2006. та институција била једина где сам ја могао да положим возачки испит, дакле, није имала чему да буде паралелна. Косовска општина не може да ми изда косовску возачку дозволу на основу ове „паралелне“,  кажу: „Не признајемо илегална документа“. У исто време, косовско Министарство за социјалну заштиту тражи од српских корисника социјалне помоћи, поред косовских личних карти и ове „паралелне“ личне карте на увид, да би доказали пребивалиште на Косову и тако сачували право на социјалне додатке. Дакле, некад су илегална, некад не.

Даље, постоје људи које систем, кроз немогуће бирократске процедуре, блокира да изваде косовска документа. С друге стране, новија пракса косовске владе је да се оглушава о своје правне оквире које регулишу право на двојно држављанство. Пасоши издати од стране Координационе управе су проглашени за илегална документа. Координациона управа је централизовано одељење у оквиру МУП-а Србије, дакле није „паралелна“ институција.

У пренесеном значењу, постоје људи који не могу да дођу до косовских докумената, а српска су им проглашена илегалним, чиме они ефективно  остају заточеници Северно-косовског вилајета. Економска интеграција и креирање веће економске међузависности Севера и Југа би можда доприносиле смиривању тензија, али, основни предуслов за економску и друштвену интеграцију – слобода кретања за грађане Севера, није испуњен.

Претње етничким чишћењем од стране председавајућег Одбора за безбедност у Скупштини Косова, напади на повратнике, неиспуњавање квота на запошљавање у јавном сектору, узурпирана приватна својина, забрана увоза књига на српском језику на Косово, google translate српски у институцијама који вређа свако достојанство, ћирилица као неприхватљиво писмо на Косову иако је загарантована легалност исте (Како онда очекивати испуњење било ког другог права ако нешто толико безопасно угрожава Косово?).

Листа иде даље… а све ово наводи на закључак да косовска влада жели да интегрише територију, али не и становништво.

Шта од ових ствари је адресирало албанско цивилно друштво на Косову? Да ли они заступају грађанске вредности само у статуту?

Али, да се вратим назад на друштвени уговор.

Наравно, чак и ако Север неће да потпише тај уговор, постоји заобилазница у виду Владе Србије, која у име Севера потписује тај уговор са Владом Косова. На основу тог уговора Север је у процесу административне интеграције. Међутим, обзиром на начин како је уговор потписан, административна интеграција не значи и друштвену интеграцију из горе наведених разлога.

Такви услови присилне кохезије одређене територије без унутрашње друштвене сагласности доприносе нестабилности, такође из горе наведених разлога. Јер, природно је да се онај, који је незадовољан и угрожен, буни и тражи заштитника. У овом случају, Срби ће увек гледати ка Београду.

Да закључим, у оваквим околностима, нестабилност на Северу је увек у потенцијалу.

Нестабилност. Поред тога што је одличан изговор политичких елита за лоше управљање, нестабилност у одређеном административном систему, цикличним, узрочно-последичним везама значи лошу инвестициону климу и економску стагнацију.

Иако су узроци нестабилности на Косову и узроци лоших међу-етничких односа Срба и Албанаца много дубљи и комплекснији, сматрам да један део решења проблема нестабилности лежи управо у односу албанског дела косовског друштва према Србима на Косову.

Зашто главна одговорност лежи на косовском друштву а не на политичким елитама и институцијама?

Јавни дискурс и образац понашања политичких елита и институција се креира од стране друштва и политичких елита, као и њихових међусобних утицаја. У том процесу који је двосмеран, друштво ипак има већи примат у креирању истих.  Политичке елите креирају свој дискурс и понашање на основу тражње на тржишту, тј. на основу онога што бирачко тело жели да чује и види. Тако да, како се прилике у неком друштву мењају, тако се и јавни дискурс и понашање политичких елита и институција мења и прилагођава.

Зашто све време наглашавам одговорност албанског дела косовског друштва, а не помињем одговорност Срба са Косова према косовском друштву? Па зато што је већина увек одговорна за интеграцију мањине, исто онако како је српско друштво било одговорно за интеграцију албанске мањине својевремено и није успело у томе. Свакако сматрам да треба постојати узајаман процес разбијања предрасуда једних о другима без обзира на политичке и статусне процесе. Јер, није здраворазумски гајити предрасуде а и нико од нас није бирао да ли ће да се роди као Србин, Албанац или Ром.

Чини се ипак, да је економски развој, грађанско друштво и друштвени уговор јако далеко.

[enlighten_prodivider color=“#5d93d9″ style=“solid“ layout=“single“ align=“left“ icon=“fa-gift“ thickness=“1px“ width=“100%“ mar_top=“20px“ mar_bot=“20px“]

Napomena: Ovaj projekat je podržan od strane Ambasade SAD u Prištini i zajedno ga sprovode Sbunker i Nova društvena inicijativa. Izražena mišljenja predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i organizacija.

Avatar
NSI