Nova društvena inicijativa (NSI) ukazuje na opasnost izostanka reakcija i tendenciozno informisanje o potencijalnim etnički motivisanim incidentima usmerenim protiv povratnika na Kosovu.

Napadi i pljačke usmereni na povratnike i njihovu imovinu se godinama na Kosovu karakterišu kao da su počinjeni iz ekonomskih motiva. Dok je to možda i istina u nekim slučajevima, izostaje prihvatanje činjenica da, bez obzira na motiv, takva krivična dela imaju veći uticaj na percepciju bezbednosti osetljivih grupa kakve su manjinske zajednice i povratnici, nego na pripadnike većinske zajednice koji se u ruralnim sredinama susreću sa istim bezbednosnim izazovima.

Međutim, imajući u vidu medijsku hajku, reakcije civilnog društva iz Đakovice i izostanak osude čelnika kosovskih institucija na te reakcije, napad na imovinu Dragice Gašić iz Đakovice se mora posmatrati kroz prizmu narušenih međuetničkih odnosa.

Reakcije čelnika kosovskih institucija ne samo da su izostale, već je kosovski premijer Aljbin Kurti, u Briselu nedavno i implicitno doveo u pitanje pravo Dragice Gašić da se vrati u Đakovicu i legalnost porekla njene imovine. U odgovoru na pitanje da li će on, kao premijer Kosova omogućiti svakome ko želi da se vrati u Đakovicu da normalno živi, izjavio sledeće:

“Meni je veoma žao što gospodin Petković (direktor Kancelarije za KiM) i Vučić, oni zloupotrebljavaju starce u Srbiji pa ih dovedu na Vidovdan na Kosovo sa kamerama. To znači da oni ne mare za te ljude, oni prave šou da kažu evo Albanci nemaju gostoprimstvo prema Srbima, baš sa kamerama na Vidovdan. Znači da to nema nikakve veze sa dobrom namerom prema blagostanju gospođe Gašić (…) Svi oni koji imaju svojinu na Kosovu, imaju ili zemlju ili stan, mogu da se vrate, ako nisu prodali zemlju ili stan, i ako im nije dao Milošević i to je važno. Ima puno Albanaca kojima je Milošević oduzeo stan i dao nekom iz porodice jednog policajca koji je dolazio iz Beograda,“ (izjava za Tanjug od 46:42).

Kurti je ovakvom izjavom ne samo sugerisao da je Gašić instrumentalizovana i time joj dodatno ugrozio bezbednost, već se i direktno umešao u rad pravosudnih i drugih nadležnih institucija koje svoje odluke treba da donose nezavisno, kao što su, evidentno, u slučaju Dragice Gašić i učinili, potvrdivši njeno pravo na povratak i omogućivši joj isto.

Sama činjenica da se Dragica Gašić vratila u Đakovicu, jasno ukazuje na to da na Kosovu postoji birokratska struktura zadužena da olakša proces povratka. Ove institucije, poput opštinskog službenika za zajednice i povratak i Ministarstva za zajednice i povratak su u slučaju Gašić i brojnih drugih primera, ispunili svoja zaduženja i olakšali ovaj proces, ali je isto tako sve očiglednije da politička podrška ovom tehničkom delu institucija izostaje.

Političko neslaganje sa prethodnim vladama nije retkost, ali većina političara na kraju pokaže zrelost i uvidi neophodnost poštovanja odluke prethodnih vlada, sudova ali i skupština.

U nadi da će tako biti i sada i da će vlasti na Kosovu poštovati vladavinu prava i sprovesti odluke od neizmernog značaja za multietničnost na Kosovu, podsećamo na to da je Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine potvrdila Dragičino pravo korišćenja stana, da je kosovski Ustavni sud potvrdio vlasništvo manastira Dečani nad 24 ha zemlje u okolini manastira i da je kosovska Skupština ratifikovala Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, a o kom je potom kosovski Ustavni sud doneo ocenu da, kao međunarodni sporazum mora biti sproveden.

Najzad, Nova društvena inicijativa podseća da se izostankom osuda učestalih incidenata čija su meta kosovski Srbi šalje poruka prećutnog odobravanja.

Shares